Dvadeset godina proteklo je od sukoba na Kosovu i prvog talasa internog raseljenja u Srbiji. Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije u Srbiji živi 199.584 interno raseljenih lica (IRL), a procenjuje se da oko 68.500 ugroženih interno raseljenih lica i dalje ima potrebe prouzrokovane raseljenjem. 

Opšti je utisak da su IRL zbrinuta za tih dvadeset godina, te da im je pružena sva pomoć koja je neophodna za ostvarivanje dostojanstvenog života, i da je zatvaranjem kolektivnih centara u velikoj meri rešen „problem“ IRL, odnosno da su interno raseljeni uspešno integrisani u lokalne sredine. Takođe su sprovedene brojne strateške i projektne mere podrške za unapređenje položaja IRL i usvojena je sada već druga Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica. 

Međutim, svi dostupni podaci i analize ukazuju na to da se veliki broj IRL i dalje suočava sa problemima u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava, kao i da izrazite poteškoće u ostvarivanju prava imaju interno raseljeni Romi kojih prema bazi podataka Komesarijata za izbeglice i migracije ima 22.167, kao i Aškalije i Egipćani.

IRL koja pripadaju gore pomenutim nacionalnim manjinama su prepoznata kao posebno ugrožene grupe koje znatno teže ostvaruju zagarantovana prava, od prava na zdravstvenu zaštitu, preko obrazovanja, zapošljavanja, socijalne zaštite, do stanovanja. 

Za ove, najugroženije grupe IRL ali i druge, Republika Srbija još uvek nije pronašla trajna rešenja koja će im omogućiti puno ostvarivanje garantovanih prava. 

Ostalo je još mnogo toga da se uradi u pogledu uspostavljanja i sprovođenja javnih politika i mera kako bi moglo da se kaže da su najveće prepreke u ostvarivanju prava osoba raseljenih sa Kosova prevaziđene.